MEGDAN SA DVOSTRUKIM ŠAMPIONOM FINSKE

Odbojkaški klub Niš otvoriće 8. decembra 2016. godine novo poglavlje klupske istorije. Pred nama je prvo učešće jednog niškog odbojkaškog kluba na Evro sceni. Protivnik u 1. kolu kupa CEV 2017. biće ekipa VaLePa. Prvi meč na programu je u Finskoj, a revanš 21. decembra u hali Čair. Ovaj tekst posvetićemo upoznavanju sa ekipom VaLePa, koja će sasvim sigurno kao prvi protivnik OK Niš u Evropi, naći svoje mesto i u istoriji niške odbojke.

Vamalan Lentopaolo, kako je puni naziv ovog tima, ili skraćeno VaLePa osnovan je 1978. godine u opštini Vamala. Prvog januara 2009. godine spajanjem Vamale sa opštinama Muhijarven i Aetsan nastao je gradić Sastamala u kome živi oko 25 000 ljudi. Nalazi se na jugozapadu Finske u regiji Pirkanma. 

VaLePa se već dve godine nakon osnivanja našao u Prvoj finskoj ligi, a klub se može pohvaliti i sa dve titule prvaka Finske koje su osvojene u sezonama 2011/2012 i 2013/2014. Ovim uspesima treba dodati i osvajanje nacionalnog kupa 2012. godine. Proteklu sezonu završili su na drugom mestu sa 25 pobeda i 5 poraza u regularnom delu prvenstva. U finalu plejofa poraženi su od Tikerita sa 3:0 u pobedama.

Kada je u pitanju takmičenje u evropskim kupovima VaLePa se može pohvaliti činjenicom da će dvomeč protiv OK Niš biti njihovo sedmo učešće, a peto uzastopno. Prvi put u kupu CEV igrali su u sezoni 1992/93. U kvalifikacijama su eliminisali norveški Trondhajm, a u prvom kolu bili su bolji od beloruske ekipe Komunalnik Grodno. Oproštaj od Evrope usledio je u drugom kolu gde je Dinamo iz Moskve bio bolji za jedan set. Na novo učešće u Evropi čekali su sve do sezone 2008/2009. kada su izborili plasman u Čelendž kup. U prvom kolu eliminisao ih je bugarski Lukoil Neftohimik iz Burgasa. Od sezone 2012/2013. VaLePa je redovan učesnik evropskih takmičenja. Te sezone stigli su do 1/8 finala kupa CEV. U prvom kolu bili su bolji od estonskog Selvera iz Talina, da bi ih zatim eliminisala italijanska Latina. Usledila je selidba u Čelendž kup u sezoni 2013/2014. Te sezone VaLePa se prvi put sastaje sa srpskim timovima. U kvalifikacijama Finci su bili bolji od kraljevačke Ribnice i zabeležili dve pobede. U Kraljevu je bilo 3:1, a u Sastamali 3:0. U prvom kolu VaLePa je bio prejak za Muru iz Osijeka, a zatim je uz pobedu i poraz eliminisan od turskog Fenerbahčea. Kup CEV 2014/2015. doneo im je još jedan dvomeč i još jednu eliminaciju talinskog Selvera. U osmini finala zaustavila ih je poljska ZAKSA.  Najzad, kup CEV 2015/2016 doneo je još jedan okršaj sa srpskim predstavnikom, kao i najveći uspeh za VaLePa u Evropi do sada - plasman među osam ekipa. U prvom kolu VaLePa je bio bolji od Crvene Zvezda i zabeležio pobede od 3:2 u Beogradu i 3:1 u Sastamali, eliminisali su zatim grčki Fonikas i rumunski ZALAU. Zaustavio ih je posle velike borbe Berlin, kasniji osvajač ovog takmičenja. Ukupan bilans u dosadašnjih šest sezona u Evro kupovima za finsku ekipu je: 30 odigranih utakmica, 21 pobeda i 9 poraza. Rezultat vredan pažnje i poštovanja.

Prve zvezde ekipe iz Sastamale su nekadašnji reprezentativac Miko Esko, koji je ostvario zapaženu karijeru u Italiji, Nemačkoj, Belgiji i Rusiji, kao i aktuelni reprezentativac Petu Makinen.

Utakmica u Sastamali počinje 8. decembra od 17:30 časova. Našoj ekipi želimo dobar meč na evropskom debiju.

OK NIŠ 2015/2016

Odbojka u Nišu ima dugu tradiciju. Igrala se još tokom dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog veka u okviru programa sokolske organizacije. Nezvanične utakmice odigravane su u staroj Sokolani, današnjem školskom dvorištu OŠ "Radoje Domanović". Posle Drugog svetskog rata članovi Fiskulturnog društva "Železničar" "prikazivali su odbojkašku igru" na stadionu FK Železničar. Već 1945. godine osnovan je klub "12. februar" koji se takmičio u zonskim ligama. Kasnije nastaje OK "Radnički". Opštinski odbojkaški odbor osnovan je 1965. godine. OK "Radnički" prestaje sa radom 1972. godine, a iz njega nastaju OK "Student" i OK "EI Mladost". OK "Student" će 1997. promeniti ime u OK "Niš". Za svo ovo vreme koliko je odbojkaška lopta "skakutala" sa jedne na drugo stranu mreže u našem gradu nijedna ekipa nije učinila ono što je ostvario OK "Niš" u sezoni 2015/2016. 

Smatramo da je ovakav uvod bio potreban da bi se na pravi način razumela tradicija odbojkaškog sporta u Gradu i da bi se objasnilo koliko se dugo čekalo da jedna muška ekipa ostvari zapažen rezultat u najvišem rangu takmičenja. Plasman na četvrto mesto u Superligi Srbije i mogućnost izlaska na Evro scenu jesu najveća dostignuća niške odbojke u dosadašnjoj istoriji.

Kratak video koji sledi posvećen je tvorcima ovog rezultata igračima i stručnom štabu.

OSTALI SPORTOVI!

Fudbal. Košarka. Tenis. Ostali sportovi. Ah da to smo mi ostali sportovi. Mogli bi da stave i sportovi drugog reda ili sportovi koje ne treba gledati i pominjati. Sramna kategorizacija brojnih internet stranica kada je sport u pitanju.

Podsetićemo samo da je odbojka jedini kolektivni sport koji je od raspada SFRJ doneo našoj zemlji zlatnu olimpijsku medalju. Da su odbojkaši na četiri uzastopna svetska prvenstva igrali u polufinalu. Da su i odbojkaši i odbojkašice iste godine osvojili zlatnu medalju na prvenstvu Evrope. Odbojka je jedini kolektivni sport od raspada SFRJ koji je na istoj Olimpijadi imao i mušku i žensku ekipu. O uspesima mlađih kategorija i pojedinačnim priznanjima koja su osvajale naše odbojkašice i naši odbojkaši nećemo ovom prilikom potrajalo bi.

Šta reći o domaćim šampionatima koji su rasadnik mladih talenata i u kojima se uvek više ekipa bori za najviši plasman. U prošloj sezoni ekipa iz Srbije osvojila je jedan od evropskih kupova.  Sve to nije važno, važan je meč Sautempton – Midlsbro, kome je namignuo Ronaldo i koje su boje kopačke defanzivaca belgijske lige, šta je uradio Rozenborg na gostovanju Lilistremu, zašto loše igraju Lejkersi, koliko policajaca obezbeđuje El klasiko ...

Za to vreme mi koji volimo odbojku i tražimo vesti o njoj skrolujemo ka dnu strane i čekamo da ugledamo dobro poznatu sliku lopta u mreži, lopta pored antene itd.. Zašto bi slika bila sa događaja o kome se svakako šturo izveštava. To su ostali sportovi.

Oni koji prate odbojku znaju kako da se informišu o aktuelnim događajima. Mnogi bi je još pratili i voleli, ali teško je zavoleti nešto što se zove ostali sportovi.

ODBOJKA SE IGRA I U TUNELU!

Ne znam koliko često ste ulazili u ono što se zove Sportski centar Čair. Tačnije, u ono što neki zovu HALA. Verujem da ste, ako imate veze sa odbojkom, mnogo više puta ulazili u čuvenu malu salu. Bila bi ta sala možda i svojevrsni "hram niške odbojke", kada bi Sportski centar zapravo bio centar SPORTA, a ne sajma turizma, lova i ribolova, automobila, knjiga, novogodišnjeg sajma, koncerata... a kako je godina izborna, pa... znamo već šta nas očekuje.

Ukratko, u velikoj sali SC Čair, od velikih evropskih i svetskih takmičenja više nema ništa. Zašto? To morate da pitate onog ko je odgovoran za "renoviranje" hale. Onog ko verovatno nije radio ni fizičko u školi, a dao je sebi za pravo da projektuje bezuslovnu halu. Bez dovoljnog broja sedećih mesta. Bez dovoljne visine plafona. Bez smisla u rasporedu pomoćnih prostorija. Bez sluha za potrebe sportista.

Ali, nije ta sala sada tema. Čak i od nje, postoji veći problem – mala sala. Mala sala je OGROMAN problem.

A ko od odbojkaša nije bar jednom igrao u maloj sali? Kome, kada je po prvi put čuo da treba da igra utakmicu baš tamo, nije zaigralo malo u stomaku... Ko nije pomislio kako će jednom iz te male, preći u VELIKU salu?

Koliko je samo priča ispričala ona zelena podloga koju su pre više od decenije skinuli? A koliko priča ima ovaj parket koji sada stoji u maloj sali?

Ne znam kada ste poslednji put ušli u veliku ili malu salu. Ali, iskreno, plašim se onoga što bi zidovi puni vlage i raznizan parket mogli da ispričaju sada. Plašim se da bi sledeća priča parketa počela sa: "Igrali su momci, a onda je jedan doskočio u onu rupu na sred terena..." ili "Da vidiš, baš kad je ona mala napravila upijač, daska se odvalila pored njene glave..."

A šta bi rekli oni kablovi koji vise? Možda bi se hvalili da još uvek struja iz njih nije nikog povredila ili ne daj  Bože...

A možda zapravo niko ništa ne bi ni rekao, jer niko ništa u onom tunelu i ne vidi. Da, tunelu, dobro sam rekla. Jer, danju se nešto možda i vidi. Čim mrak proviri kroz polupana prozorska stakla, nema tu više odbojke. Nema sporta. Nema smisla. Onih par fenjera kojima se plamičak gasi i onih nekoliko polupanih plafonjera koje čekaju svoju žrtvu na terenu ne daju dovoljno svetla ni da se igrači međusobno vide.

Sklona sam da verujem da naš tunel ipak ima neko svetlo na kraju. Da svi koji znamo šta ta sala znači za odbojku, možemo da se pokrenemo. Za početak, da upalimo po neku "žižicu" u svojim glavama i shvatimo da to nije pitanje ličnih interesa i koristi, niti prestiža. To je pitanje svih nas koji odbojku volimo, kojima odbojka znači i koji znamo da može i mora bolje! Jer ta deca, koja sada igraju, zaslužuju mnogo bolje!

Osvetlimo im put!

Losha